Екипа по мери селектора
ЧУДАН САСТАВ СРПСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ
Све што се по повратку у земљу десило распирило је сумњу да „репрезентација“Србије није баш потпуно спремна отпутовала у САД, а питање је и да ли је такав састав могао да избори бољи резултат
Чланови српске делегације у Вашингтону, у данима након потписивања споразума, слабо су о чему могли да се усагласе. Званичници и службеници су до те мере дисонантно обавештавали јавност 4. септембра да су различито представљали чак и једну од најдраматичнијих тачака - да ли је пресељења амбасаде у Јерусалим било, или није било, у нашој верзији документа. Тек, још о компликованијој ствари - дефиницији, природи и обавезности овог договора живописно се спекулише и десет дана касније. Чланови делегације, председник ПКС Марко Чадеж, министар финансија Синиша Мали и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић још нису успели грађанима да конкретизују добит овог споразума упркос познатим, најчешће беспрекорно ефикасним, комуникацијским вештинама система. Сем економске добити, о којој ће моћи да се просуђује тек кад сазнамо детаље, попут услова кредитирања, ко се потрудио да прати могао је да уочи да се инсистира и на спољнополитичкој позицији Србије и нарочито новом статусу који смо изборили код САД. Неодлучност службеника по повратку распирила је сумњу да је српска делегација за овај сусрет била неспремна и посебно истакла питање да ли из састава делегације произлази да смо од споразума могли да добијемо више но што јесмо.
Стеван Недељковић, асистент на ФПН, стручњак за САД и спољну политику, признаје да су кључни фактори из области економије били присутни, али наглашава да је за такву врсту разговора, где постоји могућност склапања споразума, потребно да у делегацији буде врсан међународни правник и искусни преговарач дипломата.
„Успешност преговарања зависи од стратегије, али и од тактике којом се решавају изазови, а којих је у овом случају било. У разговорима са САД јавља се специфична асиметрија због односа снага те земље и других, тако да не постоји једна личност која је у стању да се носи са снагом тог притиска. На њега се одговара знањем, искуством, капацитетом... И тада би за САД важне тачке остале - али смо с искусним преговарачем могли добити више, можда у оним тачкама о којима се већ разговара у Бриселу.“
Недељковић сматра да је испреговаран један политички споразум, који је САД био битан за Трампову кампању и обарање руку са ЕУ на тачкама у којима се коси са спољном политиком ЕУ, какве су амбасада у Јерусалиму и криминализација Хезболаха.
Марко Ђурић је на таква непријатна питања на телевизији Пинк дао одговор да је након избацивања спорне тачке 10 из споразума било немогуће тражити да се „све избаци“. Да ли би искусан дипломата, стручњак за међународно право или барем министар спољних послова, макар и онај који дан по потписивању документа признаје да не зна шта је његова садржина - умели да прескоче ту препону?
„То што тамо није било министра спољних послова значи да је Вучић преузео и ту функцију, након што је себе учинио јединим легалним и легитимним носиоцем власти“, каже аналитичар Цвијетин Миливојевић. „Прво, председник Републике нема овлашћења да ради оно што је Вучић радио у Вашингтону. У легалним околностима мандат за то би морао да добије од Скупштине и Владе. Ми, међутим, немамо владу, јер изборе нисмо