Цвијетин Миливојевић
обавили у легалном року до 3. јуна. Из нелегалних избора изашла је нелегална октроисана скупштина, која није успела ни да се конституише, а особа која се лажно представља као председница Владе због тога би требало кривично да одговара. Све заједно може да се тумачи ударом институције председника на институције Владе и парламента, што се зове државним ударом.“
Миливојевић закључује да је делегација Србије у Вашингтону последица низа нелегалних радњи. „Човек без надлежности саставио је делегацију без мандата и као главни критеријум одабира узима своје поверење у људе. И одабира Синишу Малог, човека који је на простору Београда на води направио екстериторијално власништво УАЕ; Марка Чадежа, без школе и искуства, с једином препоруком да је спојио Вучића са Немцима; Марка Ђурића, директора Канцеларије за КиМ који у својој биографији истиче да му је чукундеда-стриц Никола Пашић, а прадеда-стриц Најдан Пашић и да говори хебрејски јер има јеврејско порекло. Последњи детаљ Вучић још и неукусно истиче, да би нас ваљда утешио што је позвао Израел да после 12 година призна Косово.“
У нашем парчету света, Вашингтон је често посредовао у преговорима. Дејтонском споразуму, на пример, којим је 1995. окончан рат у БиХ и потврђено постојање Републике Српске. У делегацији СРЈ били су председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић, шеф дипломатије СРЈ Милан Милутиновић, а Србе из Босне представљали су председник Скупштине РС Момчило Крајишник, који је у уторак, 15. септембра преминуо од последица корона вируса и потпредседник РС Никола Кољевић.
Други пут на преговоре уз америчко посредовање, Милошевић одлази на конференцију о КиМ у Рамбујеу 1999, с делегацијом коју, уз представнике мањинских група, чине проф. др Ратко Марковић, потпредседник Владе Србије, мр Никола Шаиновић, потпредседник савезне владе и официр за везу са мисијом ОЕБС-а на КиМ, проф. др Владимир Штамбук, потпредседник Скупштине Србије, Војислав Живковић, председник покрајинског одбора СПС-а и проф. др Владан Кутлешић, потпредседник Владе, уставотворац и једно време изасланик председника СРЈ у разговорима са косовским Албанцима.
Недељковић каже да су те обе делегације, нарочито дејтонска, биле познате унапред и спремне да одговоре на захтеве преговора.
Професор уставног права Кутлешић за НИН данас говори из искуства да се по правилу, а то мора да се односи и на последње преговоре у Вашингтону, зна или наслућује све што ће се појавити на столу. „Нико неће да ризикује да наљути саговорника. Сви желе да буду одговорни за успех, а не за неуспех. Ми, међутим, нисмо сигурни ни који је прави састав наше делегације био сем оних лица која смо видели у медијима, али знамо, на пример, да немамо амбасадора у САД тренутно.“
Кутлешић је сигуран да се разговор спремао месецима раније. „Рамбује је почео годину дана пре конференције. Природа посла је таква да ствари нису
То што тамо није било министра спољних послова значи да је Вучић преузео и ту функцију, након што је себе учинио јединим легалним и легитимним носиоцем власти
јасне и да је за очекивати и нејасне и непрецизне формулације, баш зато да би свако могао да их тумачи како му одговара. Похвале које последњих дана долазе из Вашингтона на рачун Србије показују да све што ми можемо у односу са силама је да се сместимо у њихове интересе којима се они једино и руководе. Дипломатија на том нивоу је као ледени брег коме је само врх изнад површине воде. Иза тога је много питања која нису, а нека и не могу бити, позната јавности. Данас се у свету траже функционална решења, то ће се односити и на КиМ. Преовладава англосаксонски практицизам, а то се најбоље видело када су нам лако дали два папира, кад нисмо хтели да потпишемо исти са Албанцима.“
„Поуздано, међутим, знам“, наставља Кутлешић, „да Вучић зна за Резо
луцију 480 која спада у изузетно ретке које произлазе из Главе 7 Повеље УН као и Резолуција 1244, на којој ми градимо своју одбрану КиМ. „Због тога ми нисмо ти који треба да преселимо амбасаду у Јерусалим, што није учинила чак ни Америка, која је о томе само дала изјаву. Кад нешто уради, Вучић зна зашто. Али, радио сам за једног великог шефа, Милошевића, кога су неколико пута ипак преварили.“
Састав делегације пажљиво се бира да истовремено не угрози циљ. Тако се одсуство Ивице Дачића објашњава и потребом да се Косову не да статус међународног субјекта. Миливојевић пак подсећа на Бриселски споразум који је као премијер парафирао баш Дачић, о коме се Уставни суд, на захтев Вучића и Николе Селаковића, не изјасни или га прогласи политичким актом, а не оним из којег произлазе међународне последице. „У првом следећем интервјуу Вучић је, међутим, рекао да Србија мора да поштује своје међународно правне обавезе, чиме је Косово означио међународноправним проблемом. И сад у Вашингтону ми немамо министра спољних послова. Да не говорим да је МИП препун стручњака за међународно право. Дан-данас нагађамо која је форма овог споразума, јер немамо никог из МИП-а ко би нам то објаснио“, тврди Миливојевић. „Чланови делегације су свесни шта су потписали и сада чине све да сакрију да је држава Србија позвала државу Израел, и Јевреје широм света, да признају тзв. Косово.“За Миливојевића, осим у међународном и у протоколарном смислу Србија је била понижена, што се као срамоћење,
Једни тврде да је човек без надлежности саставио делегацију без мандата и као главни критеријум одабира узима поверење у те људе, а други одсуство Ивице Дачића објашњавају потребом да се Косову не да статус међународног субјекта подсећа, такође санкционише Кривичним закоником.
Пенкало које је Трамп поклонио Вучићу и ниска столица на којој је пред њим седео председник Србије, постали су експресно брзо у јавности и мерило за успех разговора, колико и мера понижења. Кутлешић каже да не може оценити договор историјским, али ни безуспешним, а нарочито не понижавајућим. „Код понашања у протоколима сигуран сам да разлике нису случајне, нарочито у протоколима ЕУ и Британије. Ми иначе мало знамо о англосаксонском поимању протокола. Уз то постоји природно следствена ароганција великих сила. Сећате ли се како је Трамп гурнуо лактом Душка Марковића? То исто сазнали смо и за Путина из једног изазваног стања кад је Ђурић одговарао на твит Захарове и успут поменуо да је Вучић на пријем чекао по сат и по времена. О понижењу се говори са позиције манијакалног ега који произлази из наше културе. Хоклица јесте баш оно што нам приличи.“
За разлику од осталих саговорника НИН-а, Недељковић мисли да српској делегацији нису биле познате све тачке. „Али су сви знали да ће морати да се појави нешто што ће задовољити Трампа у кампањи. Тамошњи медији су то и пренели на начин на који се види да је његов циљ био задовољити јеврејску заједницу у САД, додатно ојачати базу међу белим евангелистима и коначно, испунити циљеве своје спољнополитичке агенде која се односи на Блиски исток. С тим је делегација Србије морала бити упозната и спремнија. А уколико је уистину спремна да дословно спроведе све тачке договора постаће један од најближих савезника САД у Европи, јер ће ближе од свих следити америчке интересе. Зато амерички званичници упућују јавности похвале на рачун Србије - по њима се нека до јуче непријатељска држава сврстала уз њихове интересе.“
За сад још увек делује ничим неизазвана и Србија је баш оним тачкама договора које Трампу чине плезир послала оштре поруке остатку света, ширем од ЕУ, по правилу „пријатељском“- Кини, Русији, Ирану, Либији, Сирији, исламским земљама које нису признале Косово... Што може бити и разлог да у делегацији нема сметача-стручњака, осим економских.
Нико не жели да буде одговоран за неуспех, али ми, сем лица која смо видели у медијима, нисмо сигурни ни ко је био у саставу делегације, а немамо ни амбасадора у САД Владан Кутлешић