Пад црвеног јастреба
САМОИЗОЛАЦИЈА ОДБРАНЕ СРБИЈЕ
Ставови Александра Вулина оставиће Министарство одбране и војску срушеног међународног угледа, а потезе Београда, посебно онај о прекиду свих војних вежби са свим партнерима, страни посматрачи оцењују као инфантилну политику
Бескрајно самохвалисави министар одбране техничке владе Александар Вулин јавно је рекао да је обустављено око две стотине међународних активности са свим војскама са којима Србија сарађује. Ради се о потпуно самодеструктивном систему вредности актуелне власти и наравно Вулина и толико радикално необичној изјави да се мора цитирати народна изрека „чега се паметан стиди...“Није пристојно да тако коментаришемо министра одбране, али ради се о човеку који је ваљда грешком историје (нећемо помислити да је људски фактор или, замислите, намера у питању) постао то што је још увек док не сазнамо ко долази у Бирчанинову.
Влада је нечим била принуђена у свом техничком мандату да донесе радикалну одлуку о шестомесечној самоизолацији одбране Србије. Неко мора да каже народу шта то у пракси значи, које су то активности, шта ћемо изгубити и зашто се морало то десити. Ако тема није афирмативна, боље је да се министар и остали званичници склоне у страну, али то се не односи на Вулина. Он је у свом маниру самозаљубљеног државника лично свима нама скресао у брк да је прекид сарадње нешто добро јер је Србија војно неутрална и зашто би се онда наши браниоци отаџбине дружили са тамо неким странцима.
Из принципа прекинули смо са свима и, како каже Вулин, наша војска неће вежбати са војскама истока (Русија и Белорусија) четири пута и исто толико са натовцима. Поносно је то рекао јер све чини зарад неутралности. Добро, схватили смо то, али зашто смо до сада вежбали ако наша војна неутралност подразумева да нам нико не треба?
Сврставам се у онај део јавности заинтересоване за безбедносне проблеме и сада ме занима шта се догодило са свим оним документима
који кажу да је нама циљ међународна сарадња, развој веза са свима. У Стратегији националне безбедности, рецимо, пише да је „сарадња са НАТО кроз Партнерство за мир комплементарна активностима које се предузимају у оквиру приступног процеса“, наравно не том савезу већ ЕУ. Према истом том документу НАТО нам је важан за заштиту Срба и наше културе на Космету. Затим, предвиђа се проширивање и подубљивање сарадње са ОДКБ. Документи кажу да нам је сарадња са свима важна, а да је војна неутралност у ствари став да се не приступа војно-политичким савезима и изричито се каже „што не искључује сарадњу у области одбране“.
Вулин (пардон, Влада у техничком мандату) или ко већ у овој земљи одлучује о свему, да се мало правимо наивни, одустали су од званичне политике међународне војне сарадње јер су приморани. Званично, каже Вулин и нико други осим њега ни у наговештају, да је то због притиска ЕУ коју је назвао „хистеричном“. Има ту нешто чудно – знамо да од 2014. из ЕУ стално стижу стрелице због „источног греха“и подсећања да не може земља која је у приступним преговорима са баш том ЕУ да не поштује заједничку спољну и безбедносну политику. Сасвим сигурно притисци су порасли, изгубљена је толеранција, али зар толико да нас Вулин изолује од оних код којих наше вође наводно желе да нас уведу у савез, да заједно живимо. Има
ту нешто необично – повод. Одлука да се обустави војна сарадња са свим дошла је пред трилатералну вежбу Словенско братство 2020 на којој је јединица од шездесетак припадника ВС требало да вежба са пуно више, неколико стотина, Руса и Белоруса. Место догађања није небитно јер је полигон Брест на неколико километара од пољско-белоруске границе, дакле границе са НАТО. Сценарио тих вежби обично је политички коректан и противничка страна су неки терористи и побуњеници, али близина Пољске провоцира реакције у ЕУ. То може да буде повод за снажан притисак из ЕУ, али можда је још озбиљнија тема како то да ВС иде на вежбу у земљи у којој је дубока политичка криза настала након председничких избора. Да се подсетимо, Србија се придружила декларацији ЕУ по којој белоруски избори нису били слободни и поштени. Затим је премијерка Ана Брнабић изјавила: „Надам се да Лукашенко неће замерити“, а он је можда замерио савезнику са Балкана што се не држи неких принципа.
Из Русије су, откако су сазнали почетком августа да је Србија потписала уговор за набавку кинеског ракетног система ПВО уместо руског, кренули са оштрим ставовима усмереним директно према врху власти. Затим следи дубока криза – фамозна вашингтонска фасцикла као повод и твит Марије Захарове, тврд став руског министарства спољних послова које отворено уместо Срба брани Косово и инсистира на недодирљивости Резолуције 1244...
У таквој атмосфери припадници ВС били би сигурно добродошли колегама у Бресту, али политика је виша сила и нешто се морало предузети. Одлука коју је потписала премијерка била је прекид односа са свима јер јавно мњење не треба да зна и схвати да је повод сарадња са Истоком. Ко ће да усмери пажњу на другу страну – наравно Вулин који у недостатку
У Стратегији националне безбедности, између осталог, пише да нам је НАТО важан за заштиту Срба и наше културе на Космету
прилике да се покаже као војсковођа победу види у краху односа са свим савезницима и партнерима. Наслов поруке која је достављена новинарима и објављена на сајту министарства гласи дословце: „Министар Вулин: Сачували смо војну неутралност.“Пораз двадесет година развоја међународне сарадње, не улазећи у наслеђе прошлости, прогласио је победом и вероватно очекује да то ценимо.
У сенци се кува још озбиљнији проблем – Вулин је обавестио јавност да сматра да ако се изашло из међународних војних активности, онда треба отићи и из мировних мисија које воде УН и ЕУ. Разлог за Вулинов предлог је нешто друго, што доказује да се одиграо велики и дубоки слом политике коју води наша земља – ради се о покушају да се прикрије потенцијални бег из Либана. У Вашингтону у фасцикли био је папир са принтаним текстом у којем Србија сматра Хезболах за врло лоше момке и на дну стране потписао се председник лично. Сасвим је јасно да нико није питао Хезболах шта мисли о томе и како гледа на велики политички поклон Србије за Израел у виду промене адресе амбасаде. У Либану Хезболах уме да буде незгодан и тврд – ако кажу престаните да точите пиво у кафићу у неком приморском месту и то се не примени тренутно - следећи потез је бомба у маси и десетине погинулих. То су правила Блиског истока и нема простора за медијске марифетлуке београдске превртљиве политике. Ценим да није пре потписивања тих папира у Вашингтону урађена ваљана безбедносна процена и да сада треба да се прибојавамо за безбедност 177 припадника ВС у Либану. Највећи део тог контингента чини моторизована чета у бази са УН ознаком 9-66, која је поред места Кафер Кела. У том селу живе тврдокорни људи поред границе са Израелом и најсевернијег кибуца Метула и сматра се да је то најризичнија тачка под контролом УН.
Ако вас занима проверите гуглајући, Кафер Кела сматра се за једну од важних база Хезболаха и верујте да је то тачно. Вулин је дошао на бриљантну идеју како да заштити људе и себе, или у његовом систему вредности само себе – предлогом да се повуку сви из свих мисија – 276 људи. Ако неко каже да је то због оног потписа у Вашингтону, Вулин ће лично да каже да онај ко то тврди лаже јер се ради о принципу.
Учешће у мисијама је референца свим земљама и сви желе да покажу заставу. Србија се после дугог периода ратова и криза 2004. вратила у мисије УН и полако је градила статус и поверење, а наши војници су добили прилику да обављају важне послове у Либану, да држе пољску болницу у ЦАР-у, да бране бродове од гусара на Индијском океану. Сада 16 година труда Вулин жели да поништи да би заштитио себе од катастрофалне политике коју води власт чији је важан члан.
Замрзавање међународне војне сарадње и сама информација да се размишља о повлачењу из свих мисија представљају политички – слом! Из угла страних посматрача потези званичног Београда сада се оцењују као неозбиљна инфантилна политика. Говор Вулина, одлуке и потези не доликују одраслом човеку. Он ће оставити министарство одбране и ВС у поражавајућој ситуацији, срушеног међународног угледа, са безброј проблема и то ће покушавати да нам прикаже као своје достигнуће државничког домета. Ако верујете у теорије завере и да се све ово не дешава само зато што смо лоше организовани већ зато што је то део неког плана, добиће Вулин поново шансу у мандату следеће владе да уништи још нешто важно за нашу земљу.