Смрт Јасмине Рацковић
Живимо у свету без рубова и правила, запуштени и понижени, огрезли у лажима и лицемерју. Ми не живимо своје животе, већ агенде манипулатора који су завладали свим сегментима српског друштва. Међутим, нормалном човеку не изазива стид та дружина, која је све огољенија у пљачки, и одавно је на путу без повратка. Срамота се јавља у име оних који су престали да буду грађани. Лишени сваког интегритета, и основних моралних норми, изоловани од цивилизованог света, одустали су од живота достојног човека. Тумарају пољаном званом Србија. Њихова егзистенција се своди на чекање да им напредњачка власт, која већ осам година води Србију, удели милостињу за лојалност.
Сведоци смо да сваким даном тонемо све дубље. Све је мање оних који ни по коју цену не одустају од човека у себи. У свим временима и у свим просторима, свет почива на одговорнима, за ширу јавност невидљивим појединцима, који истрајавају у борби за правду под најтежим околностима, не прихватајући алиби таква су времена била. За већину они су безимени, али без њих наступило би потпуно урушавање друштвених норми. Они су последња одбрана од општег потопа.
Ко је била Јасмина Рацковић? Једна од тих невидљивих бранитеља нормалности. У свету библиотекара Србије представља незаобилазно име. Радни век провела је у Библиотеци града Београда, две године била је в. д. управникa. Врхунац њеног стручног рада је израда компјутерског програма БИБЛИС, првог целовитог аутоматизованог програма за библиотечко пословање. Формирала је библиотеке дечјег позоришта „Бошко Буха“, Института за стране језике и Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум. Саставила је двотомну антологијску публикацију Приповетке о Београду. Чега год се подухватила радила је професионално, не прихватајући сумњиве компромисе. У томе је био њен хибрис. Или да се послужимо фразом како није разумела време које долази.А запало јој је „догађање народа“, Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије - пуч којим је Слободан Милошевић дошао на власт.
Са места помоћника управника Библиотеке града Београда, Јасмина Рацковић је премештена у Завичајно одељење, јер је дошла у сукоб са управником. Побунила се због неконтролисаног пријема радника, нетранспарентног издавања библиотечких просторија, и искључивања постојећег програма БИБЛИС. Звучи познато! Ипак, да појаснимо. Неконтролисаним пријемом радника нису се запошљавали они који су годинама чекали на бироу за запошљавање, већ искључиво преко везе будући послушници, сумњивих диплома, гласачка машина управника. Нетранспарентно издавање библиотечких просторија је претеча данас у Србији легализованог рекета. А искључивање програма БИБЛИС је претходница суптилне корупције. Нешто као увођење ДИНА картица.
То је време када се тек најављује „зима нашег незадовољства“. Ма шта зима - године! Деценије! Век!
Сувишно је рећи да управник долази из политичких структура, дакле, стручност му је неупитна. Испоставило се да чак нема ни факултетску диплому, што је премостио уписивањем трећег степена тј. магистратуре. Том досетком слагао је стручну комисију. Како из данашње перспективе звучи наивно и чедно чињеница да недостатак дипломе може бити проблем, данас, када се факултетске дипломе и докторати легално купују, па тако керамичар или шофер постане министар, а гробар председник државе.
Колико је само сличних ситуација широм ондашње државе претходило суноврату који данас живимо. Када се ућуткају јасмине, долази време најгорих. Рокада се обавља по истом принципу, како на највишим државним положајима, тако и доле у бази. И зато лош наставник постаје директор школе, нестручни лекар управник болнице, а корумпирани полицајац начелник безбедносне службе. Све оно мрачно у људској души бива монета на високој цени. Наравно, да би се та ђавоља трансакција извршила, услов је не мешати се у властити живот, за почетак, одустати од човека у себи. После све иде лако. И што нас је више, то нам је лакше. Све је мање оних који јесу и остају персоне до самог краја. А крај Јасмине Рацковић дошао је раније, као што је раније дошао, и тек ће доћи, хиљадама оних који су у осмој деценији живота били недељама затворени у својим становима, јер је His Master’s Voice тако одлучио. И никада неће одговарати за тај злочин. И зато не питај коме звоно звони? Теби звони!
Када се ућуткају јасмине, долази време најгорих - лош наставник постаје директор школе, нестручни лекар управник болнице, а корумпирани полицајац начелник безбедносне службе. Услов за ту ђавољу трансакцију је одустати од човека у себи. После све иде лако