Опоравак креће из центра
УТИЦАЈ КОВИДА-19 НА БУДУЋНОСТ ВЕЛИКИХ ГРАДОВА
Неједнакост прихода, стања здравља, образовања и буквално сваког другог параметра добростања опстаје у метрополама широм света. Сада ће пандемија те диспаритете учинити још већим
Ниједан град није избегао смртоносно ширење ковида-19. Али вирус на различите групе људи, чак и када живе у истом граду, има врло неуједначен утицај. У време када је Њујорк био глобални епицентар пандемије, у центру Менхетна је на 100.000 људи било приближно 925 инфицираних, а у Квинсу 4.125. Разлог за тај јаз је крајње једноставан: најимућнији житељи Њујорка имали су приступ широком спектру здравствених услуга и посао су обављали на даљину и у пространим вишеспратним зградама. Као и у свим великим градовима, нечија
судбина у великој мери зависи од тога у ком делу града живи. Менхетн и Квинс су, мерено трајањем вожње метроом, на мање од 25 минута једно од другог, али разлика између ова два дела Њујорка када је реч о годишњем медијалном приходу је запањујућих 78.000 долара, а варијације кад је реч о очекиваној дужини живота од једне градске општине до друге (има их укупно пет - Менхетн, Бруклин, Квинс, Бронкс и Стејтн Ајленд, прим.) могу да иду и до 10 година. Слична неједнакост кад је реч о приходима, стању здравља, образовању и буквално сваком другом параметру
добростања опстаје и у другим метрополама широм света. Сада ће ковид-19 те диспаритете учинити још већим.
Нису толико густо насељени градови, колико пренасељена, маргинализована насеља та која, свуда у свету, тешко обуздавају ширење ковида-19. Ствар није у географији као таквој, већ у социоекономским факторима који су кључна детерминанта ризика од заразе, посебно у густо насељеним областима земаља у развоју. Процењује се, рецимо, да скоро половина од седам милиона житеља фавела у Мумбаију (некад Бомбај, прим.) већ има ковид-19. И не
изненађује што је у Јужној Африци - где пет милиона домаћинстава нема фрижидер, једва 46 одсто становништва у својим домовима има тоалете с текућом водом, а једна трећина тоалете дели с другим породицама - упркос драстичним мерама уведеним да би се зауставило ширење вируса, број новоинфицираних нагло порастао.
Пандемија ковида-19 посебну велику штету наноси житељима градова који раде у неформалној економији, у којој је већина послова слабо плаћена и не може се обављати на даљину. Док је у јулу 47 одсто оних с факултетском дипломом у САД било у прилици да ради од куће, тако нешто себи је могло да приушти само четири одсто оних без средњошколске дипломе. И мада оваква динамика свакако погађа градску сиротињу у урбаним центрима какав је Њујорк, она оставља још много теже последице на местима попут Даке, где преко 80 одсто радника зависи од неформалног сектора: развојна агенција БРАЦ саопштила је да је у јуну због пандемије 62 одсто од укупног износа свих дневница једноставно испарило.
Као што показујемо у нашој новој књизи Terra Incognita: 100 Maps to Survive Next 100 Years, ковид-19 увећава многе видове неједнакости како између земаља и градова, тако и унутар њих, намећући тако фундаментална питања о будућности живота у урбаним срединама. Велики градови сносе значајан део пандемијских губитака у људским животима и економској штети - при чему најтеже тек долази - због чега постоји забринутост да ли ће бити у стању да опстану као чворна упоришна тачке глобалне економије.
Али, иако је пандемија тешко погодила многе суперстар градове, неки од индустријских сектора који покрећу њихове привреде демонстрирали су велику отпорност, чиме би могло да се објасни то што су се светске берзе тако брзо опоравиле. Већ сада је јасно да ће највећи добитници текуће кризе бити велике технолошке компаније. Истог оног дана када је саопштено да је америчка економија у другом кварталу забележила пад од 32,9 одсто пројектовано на годишњи ниво, 31. јула Амазон је пријавио приход од 5,2 милијарде долара у истом периоду, те раст продаје од 40 одсто у односу на исти период прошле године. Слично томе, Гугл, Епл и Фејсбук су током пандемије бележили далеко боље пословне резултате него америчка привреда у целини.
У ситуацији кад Сити банка процењује да ће 80 одсто послова у сектору финансијских услуга бити могуће обављати на даљину, један трајни ефект ковида-19 могла би да буде елиминација одласка на посао у случају великог броја, ако не и већине запослених у економији знања. Једно недавно обављено истраживање Галупа показује да би троје од петоро Американаца волело да и надаље што је више могуће ради на даљину. А једна Блумбергова анкета показала је да 97 одсто финансијских аналитичара, 94 одсто менаџера финансијских фондова и 80 одсто берзанских трговаца планира да у будућности макар део радног времена проводи код куће.
Чак и у случају да вакцина буде развијена и дистрибуирана већ почетком наредне године, ковид-19 ће се испоставити као фактор који је темељно пореметио функционисање градова. Николас Блум са Стенфорд универзитета предвиђа да би, ако градови изгубе пословни простор који су досад користили запослени у економији знања, укупна потрошња у урбаним центрима могла да опадне за трећину. Драматичан пад пореза на имовину и других извора прихода тешко ће угрозити способност општинских управа да обезбеде функционисање основних јавних сервиса. Егзодус запослених с високим зарадама имаће опасан домино ефект на становнике градова - од келнера и глумаца до пиљара и власника малих радњи. То су људи и услуге који градовима у великој мери дају карактер, и губитак њихових радних места и прихода би додатно убрзао силазну спиралу.
Па ипак, иако су многи велики градови уздрмани, далеко од тога да су поражени. Смрт суперстар градова предвиђана је и раније, али су урбане области увек демонстрирале изванредну способност да се опораве, па и у случајевима кад су биле погођене пандемијама и болештинама. Чак и у најнеповољнијим условима, велики градови, они средње величине, те они мали, остају најпожељнија места за живот, рад и забаву - као што су, у просеку, житељи градова здравији и имућнији од оних који живе на селу. Није вероватно да ће се то променити, упркос убрзаном преласку на рад на даљину.
Градови ће остати места иновативности, експериментисања и инвенције. У околностима у којима се многе земље сада суочавају с другим таласом ковида-19 (или се још носе с првим), градоначелници преиспитују своје стратегије како би побољшали доступност, промовисали чисте технологије, осигурали стабилне ланце снабдевања, производили енергију и смањили загушења. Управо зато што се градови суочавају с огромним финансијским ограничењима и нараслим оптерећењима, мораће да се ослоне на своју изузетну креативност како би с мање постигли више. Уместо да буде егзистенцијална претња по градове, ковид-19 би у неким деловима света могао да води напреднијем и инклузивнијем урбанизму.
На један или други начин, наша будућност је у градовима. То је разлог због кога је Светски економски форум своју иницијативу Велико ресетовање фокусирао на урбане центре, и зашто је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш отпорне и инклузивне градове поставио у средиште планова за испуњавање Циљева одрживог развоја. Челни људи у градовима имају задатак да почну с инвестирањем у микромобилност и проширење пешачких зона, уз истовремено тестирање нових модела урбаног дизајна, укључујући адаптацију зграда и јавних простора у складу с здравијим, обновљивим алтернативама. Пандемија нам је показала да је, како би се осигурало здравље популације, потребно преобликовати друштва. Градови су места на којима ће тај процес започети.
Пандемија вируса корона посебно велику штету наноси житељима градова који раде у неформалној економији, у којој је већина послова слабо плаћена и не може се обављати на даљину