Судови помогли отимачину приватне фирме
СЛОВЕНАЧКИ ИНВЕСТИТОР ЈАНКО ТУРНШЕК НАЈАВЉУЈЕ ДА ЋЕ ТУЖИТИ СРБИЈУ
Доскорашњи власник Андаме, у чијем саставу послује и рудник камена за градњу путева, тврди да су му фирму отели на превару, да су у све били укључени и српски правосудни органи и да ће помоћ тражити од европских институција и судова
Словеначки инвеститор Јанко Турншек, доскорашњи власник предузећа Андама у чијем саставу је и рудник еруптивног камена андезита, који служи за изградњу путева, удаљен 12 километара од Димитровграда, тврди да му је прво блокиран рад, а онда и на незаконит начин све одузето.
Судски поступак је за сада окончан, без изјашњавања инвеститора пред судом, а предузеће и рудник је извршитељ продао на лицитацији. Из докумената, у које је НИН имао увид, види се да на првостепену пресуду адвокатица Марина Мишић, коју је Турншек ангажовао, није уложила жалбу. Након тога, уследила је продаја имовине преко извршитеља. Ни тада, према речима самог извршитеља, адвокатица није обавестила клијенте да је покренут поступак извршења, а Марина Мишић је одбила да говори за НИН.
Власник Јанко Турншек каже за НИН да је из Словеније дошао у Србију крајем 2009. и тада уложио око пет милиона евра у опрему, механизацију, куповину фирме и земљиштa. „Нисам тражио никакву подршку државе Србије, иако су то добијали сви инвеститори, посебно из ЕУ. Имао сам намеру да послујем у складу са законом Србије као савестан привредник, али нажалост, моје искуство је више него разочаравајуће. Уз све напоре, не да нисам успео ништа да зарадим већ сам и на потпуно незаконит начин остао без имовине у спрези пре свега српских судова, а исто тако и сарадника, пре доласка директора Србослава Васиљевића. Он се борио да обезбеди функционисање фирме и покрене производњу, што нажалост није било довољно за одбрану од организованог криминала који ме је опљачкао и отимањем имовине ме отерао из Србије као окупатора“, прича Турншек.
Каже и да жели да обавести српску и страну јавност о неправди коју је доживео. „Страну јавност обавештавам да после мог искуства буду обазриви у плановима за инвестирање у Србију. Све обавезе из регуларног пословања Андама је измирила према држави, чак је остала преплата ПДВ-а, а у знак захвалности отето ми је све. Надам се да ће српска јавност имати емпатије према мени и осудити понашање свих који су нанели не само мени него и Србији огромну материјалну и политичку штету. А за своју имовину ћу се борити и даље код свих и српских и европских институција и судова, што ће, опет, бити штета и терет невиним грађанима Србије који ће плаћати нечију неодговорност и корупцију. Правда и истина су на мојој страни, оне могу у Србији бити небитне, али и Србија је део осталог света. Надам се да се овако нешто никада неће неком другом поновити“, истиче Турншек.
Србислав Васиљевић, који је био директор Андаме од 2015. до пре неку недељу, објашњава за НИН шта се све дешавало. „Директор пре мене и царина блокирају предузеће пет година. Андами се поред ПДВ-а од 360.000 евра за увоз нових машина наплаћује и царина од 105.000 евра, што је нонсенс, јер је по царинском закону и тада и сада за нову опрему, пореклом из ЕУ, која се не производи у Србији, царина - нула. Андама је једини правни субјекат у бази српске Управе царина који је по том основу платио пуну царину. Организованој криминалној групи то није довољно, већ царина покреће поступак за непостојећи прекршај и доноси решење о блокади опреме. Све зато да Андама не би могла да организује производњу и буде сметња конкуренцији. А била би озбиљна конкуренција,
пре свега што је само експлоатационо поље на 12 километара од источног крака Коридора 10, што има квалитетну сировину и врхунску опрему Метсо минералс, која је у рударској бранши оно што је Мерцедес у аутомобилској индустрији. На почетку мог мандата, суд поништава све прекршајне пријаве и поступке и доноси решење да ослобађа одговорности Андаму, али се тада, 2015. на источном коридору улази у финалне радове и нема пуно посла“, наводи Васиљевић.
Тврди да су и други покушавали да блокирају рад предузећа, па је исти грађевински инспектор, који је Андами издао дозволу за трафостаницу 2005, пре него што је словеначки инвеститор купио предузеће, десет година касније донео ново решење, којим налаже рушење те трафостанице.
„Поднео сам кривичну пријаву против инспектора, а тужилаштво ништа није предузело. Поента је била у томе да су пре свега државне институције све време сметале и правиле штету Андами, чиме је и инвеститору, и буџету Србије нанета штета у милионима евра. Не постоји ништа у економској теорији и пракси што може оправдати логику да се руда која је на располагању на 12 километара од асфалтне базе не транспортује одатле, већ се то ради са удаљености веће од 300 километара. Цена ове руде је веома зависна од трошкова транспорта, тако да сваких 100 километара транспорта дуплира цену“, каже Васиљевић.
Он тврди да су некадашњи власник и директори Андаме, седам година после продаје словеначком инвеститору, 2017. поднели тужбу пред судом у Пироту за наплату измишљених дуговања од новог власника. „Тражили су привремену меру забране рада и распола