Добре и лоше стране антикризних мера
МИЛОЈКО АРСИЋ, ПРОФЕСОР ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
Србија је у овој години применила издашан пакет фискалних мера, које су имале за циљ да ублаже рецесију подстакнуту пандемијом, али и да се створе повољни услови за опоравак привреде. Као резултат стимулативних мера донетих током другог и трећег квартала, али и аутоматског пада пореских прихода, процењује се да ће фискални дефицит у 2020. бити око 7,5 одсто, а да ће јавни дуг достићи 60 одсто БДП-а. Аутоматско повећање фискалног дефицита услед пада пореских прихода изазваних економском рецесијом износи око 2,5%, док је вредност фискалних стимуланса око 5% БДП-а.
Фискални стимуланси примењени у Србији могу се оцењивати са становишта одрживости, утицаја на опоравак привреде и правичности. Иако је стимуланс релативно велики, фискално је одржив и његова реализација није значајно повећала вероватноћу кризе јавног дуга. Међутим, примена снажног неселективног фискалног стимуланса у кратком периоду знатно је умањила фискални простор за примену додатних фискалних мера у наредним годинама, а могуће је да ће такви стимуланси бити потребни. Селективност би омогућила да се са истим износом фискалних расхода, стимуланси примењују у дужем временском периоду. Мада је, након ублажавања епидемиолошких мера, опоравак светске и српске привреде бржи него што је процењивано током пролећа, раст привреде у овој и наредној години је још увек врло неизвестан, јер постоји могућност поновног увођења строжих епидемиолошких мера. Економска криза до које је довела епидемија има за последицу велики раст јавног дуга, раст процента лоших кредита, раст незапослености… што у наредне две-три године може да доведе до нове економске кризе. Стога је важно да Србија очува фискални простор како би и у случају појаве нове кризе, у блиској будућности, могла да примени стимулативне фискалне мере.
Други критеријум за оцену фискалног стимуланса односи се на њихове антирецесионе ефекте - на то колико је утицао на ублажавање пада привредне активности и раста незапослености, односно колико ће подстаћи опоравак привреде након окончања пандемије. Највећи крају јула од 323,7 милијарди, који је „за 59,8 милијарди мањи од планираног“? Зар то онда не значи да је очекивао да ће већ после седам месеци минус достићи чак 383,5 милијарди динара? Како је онда за целу годину пројектовао дефицит од 381 милијарду? Да ли је реално да је у мају рачунао на вишак у државној каси у последњих пет месеци од 2,5 милијарде? Зар то не би било чудо и у земљи чуда?
На нека од тих питања посредно је одговорио сам министар - у наставку демантија који није послао НИН-у, антирецесиони ефекат имала је исплата минималца предузетницима и запосленима, јер је ова мера допринела очувању радних места, упркос томе што многи запослени нису радили током епидемије. Одлагање плаћања значајног дела пореских обавеза приватном сектору такође има значајан антирецесиони ефекат, али би он био већи да је мера примењена селективно, само на посебно погођене секторе привреде. Најслабији антирецесиони ефекат имала је исплата 100 евра свим пунолетним грађанима. Додељивање помоћи само сиромашнима имало би већи утицај на привреду, јер би они потрошили целу помоћ, а у њиховој потрошњи више учестују домаћи производи. Селективност у додели помоћи би омогућила да уз исти трошак, сиромашни грађани добијају помоћ у дужем периоду, што би такође појачало антирецесионе ефекте.
Са становишта добре антирецесионе политике врло је погрешна одлука Владе да јавне инвестиције смањи за 0,8% БДП-а, јер побољшање епидемиолошке ситуације представља прави тренутак за убрзање јавних инвестиција. Наравно, да би јавне инвестиције дале пун допринос опоравку и развоју привреде неопходно је да се унапреди процедура израде и избора пројеката, као и процедура избора добављача и надзора радова.
Важан критеријум за вредновање фискалних стимуланса је њихова правичност, која подразумева да већу помоћ добијају грађани и предузећа који су снажније погођени кризом, као и грађани који живе у сиромаштву независно од кризе. Најнеправичнија мера у фискалном пакету је једнократна помоћ од 100 евра свим пунолетним грађанима, независно од имовинског стања и нивоа дохотка, и од тога да ли су погођени кризом или нису. Смањење сиромаштва и неједнакости које је остварено овом мером траје само месец-два и знатно је мање од оног које би било постигнуто да су сиромашни добили већу помоћ. Тврдња званичника да је селективност у примени мера противуставна је неубедљива, јер се она примењује у случају свих природних катастрофа. У случају поплава, земљотреса или суша помоћ државе добијају само они који су погођени овим непогодама, па је то могло да се примени и у случају пандемије. већ га је објавио на свом фејсбук-налогу, одакле су га преузели скоро сви домаћи медији – наводећи да је за прво полугође планиран дефицит од 344 милијарде, а за друго 36,9 милијарди. Све у свему, чудна нека рачуница или само још једна потврда Велике чаролије Синише Малог, по чијим је речима рачуница НИН-а о томе колико би месечни дефицит требало да буде до краја године „последица незнања аутора с обзиром на то да дефицит из прве половине године није индикатор дефицита у другој половини године“.
Ако је министар у праву да су приходи већи а расходи мањи од очекиваних, лако ће му бити да направи нови ребаланс. Остаје само да се види да ли ће и пореским обвезницима бити лакше кад виде нову рачуницу старог министра финансија.