На Западу нешто ново
ОТВАРАЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ АМЕРИЧКЕ РАЗВОЈНЕ БАНКЕ У БЕОГРАДУ
Ако се зна да је ову банку амерички председник основао у циљу спровођења своје мисије економског супротстављања Кини, шта се може очекивати уколико Доналд Трамп у новембру изгуби председничке изборе
Како то овде обично и бива, милијарде долара које би требало да уложи америчка Међународна развојна финансијска корпорација (ДФЦ) у Србију већ се распоређују, иако канцеларија још увек није ни отворена, а милијарде нико конкретно није помињао. За разлику од датума њеног отварања, који је најављен у скоријем року, па ће према твитерсведочењу директора ДФЦ-а Адама Болера, висока делегација те институције већ следеће недеље боравити у Београду управо због отварања прве регионалне канцеларије, шта ће тачно ова институција финансирати и на који начин ће финансијски учествовати у региону за сада је готово непознато. Из потписаног такозваног Вашингтонског споразума није најјасније шта ће бити њен задатак, јер није прецизирано да ли ће она улагати
само у пројекте који имају за циљ нормализацију економских односа Београда и Приштине, или ће пак њен делокруг бити далеко већи и усмерен на све оно што се њима учини политички или економски исплативим.
Наиме, ДФЦ као млада институција, основана тек 2018. а почела је са радом почетком ове године, према ономе што стоји на њиховој интернет адреси, већ је имала на десетине различитих пројеката у разним деловима света. Основана је управо са циљем америчке економске експанзије широм планете, несумњиво као одговор Доналда Трампа на нарастајућу моћ и утицај кинеског новца и њиховог пројекта Појас и пут. Такође, ДФЦ свој финансијски уплив остварује на посве различите начине, па иако се третира као америчка развојна банка за иностранство, овај назив не значи
да је у питању класично кредитирање, већ изузев њега и сви други облици финансирања, од учешћа у капиталу, преко кредита, до на крају донација или грантова за одређене пројекте, од Латинске Америке до Источне Европе. За сада, у Европи су углавном усмерени на Украјину, Грузију и Молдавију, а планира се да београдска канцеларија буде регионални центар за Западни Балкан.
Ипак, за сада није познато како ће ова америчка институција помоћи изградњу путничке и железничке везе Београда и Приштине, односно да ли можемо очекивати бесповратна средства или ће се, ипак, радити о класичним кредитима, као и да ли ће бити и других пројеката помоћи, као на пример, кредитирања малих и средњих предузећа и женског предузетништва, што се овде посебно наглашавало.