Потцењена палата
ПРОДАЈА БЕОГРАЂАНКЕ
Да ли је продаја око 20.000 квадратних метара пословног простора у центру престонице за само 16,5 милиона евра једином понуђачу на јавном надметању доказ да је реч о намештеном послу
Реакције власти и опозиције на недавну продају Палате Београд, популарне Београђанке, а у духу култне емисије Душка Радовића емитоване на Студију Б, могле би се сажети у наслове Београде, добро јутро или Београде, лаку ноћ. Јер, за једне је продаја око 20.000 квадратних метара пословне зграде, некада заиста модерне и елитне пословне палате у центру града, а данас оронулог градског симбола, одличан потез који ће допринети њеној реконструкцији и, како се то обично каже, поврату старог сјаја, док је за друге то издаја интереса Београда, односно сумњива продаја једног од статусних симбола који никако није смео допасти у приватне руке, а нарочито не под оваквим околностима.
Околности су, пак, такве да је Београђанка прошле недеље продата за 16,5 милиона евра, односно нешто изнад 800 евра по квадратном метру и то једином понуђачу на јавном надметању, фирми МПП Њу проџект. Ово је била и почетна цена на другом организованом јавном надметању, пошто је онај претходни, организован у јулу, када се за Палату Београд тражило најмање 20,6 милиона евра, пропао јер није било заинтересованих купаца. Нови власник, од кога се осим исплате купопродајне цене очекује и да у наредне три године уложи још осам милиона евра у реконструкцију зграде коју је пројектовао архитекта Бранко Пешић крајем 60-их година прошлог века, ново је име на српском пословном небу. Фирма је, наиме, основана крајем августа ове године, само петнаестак дана пре организовања надметања за куповину Београђанке, са очигледном намером да учествује у овој куповини, за коју противници приватизације сумњају да је унапред смишљена
за једног купца. Ипак, ни та регистрација фирме уочи самог надметања за стицање власништва над простором Београђанке, као ни чињеница да је МПП Њу проџект основан са само 100 динара уписаног капитала, није ни спорна, а ни противна постојећим прописима о оснивању предузећа у Србији, нити ове две чињенице новог власника на било који начин дисквалификују, нити доказују да је посао намештен.
Даље, као једини и стоодстотни власник ове новоосноване фирме уписан је Марера пропертис, која у Србији постоји већ 11 година и бави се некретнинама, а у власништву је кипарске офшор компаније Марера рил естејт, регистроване у Никозији. И
она, али и новооснована ћерка фирма, у чијем је власништву однедавно и Београђанка, имају исту директорку и исту пословну адресу, али и само једног запосленог, без обзира на то што Марера пропертис послује овде већ више од деценије, а најпознатија је по реконструкцији некадашње фабрике Беко, на Калемегдану.
Осим продаје зграде која, међу реткима, симболизује нови, послератни Београд и мизерне цене од само 800 евра по квадратном метру, што не одговара тржишној цени квадрата у централном језгру града, противници ове најновије одлуке градских власти, оличених у заменику градоначелника Горану Весићу, указују и на чињеницу да се у пословима регистрације новог власника помиње и име Игора Исаиловића, јавности познатог консултанта и сарадника актуелног министра финансија Синише Малог у пословима оснивања више фирми, повезиваног и са пословима продаје Бекове имовине на Калемегдану, а које је реконструисала управо Марера, али и са Аном Брнабић, још увек премијерком, са којом је пре пет година оснивао заједничко предузеће.
Осим саопштења о сумњи у намештање продаје Београђанке договореном купцу, противници за сада нису успели да понуде конкретне доказе о намештеној лицитацији за унапред познатог новог власника, баш као што ни заговорници продаје нису доказали шта ће то бити конкретна корист за Београђане, осим тих 16,5 милиона евра у градском буџету. У међувремену, град се, према наводима неких медија, спрема за продају и преосталих симбола престонице попут Сава центра или чувених Генекс кула, а помиње се и зграда БИГЗ-а.