Северно Трампово
Кад те погоди песма баш те брига како те виде други. Баш тако су ствари изгледале пре неколико дана на једном београдском броду, када је државни врх уприличио вечеру за специјалног изасланика америчког председника Ричарда Гренела, а све поводом „цементирања“споразума из Вашингтона. Изгледа да су министра финансија Синишу Малог жешће треснуле „традиционалне српске“Sweet home Alabama бенда Лајнард Скајнард и Take me home Conutry Roads, Џона Денвера. Није да нису били весели и председник Вучић и премијерка Брнабић. Сва срећа, па Гренел није претерано заинтересован за пољопривреду и органску храну из околине Београда, иначе би неко под обавезно морао да наручује Тома Џонса и Green grass of my home.
Океј, значи није Дачић једини који је исправно схватио да добра песма сва врата отвара и да је Доналд Трамп постао српско унутрашње политичко питање. Иначе, кад смо већ код најбољег певача у Влади још од Млађана Динкића, он је оправдано био одсутан. Човек не говори енглески па му овај репертоар не лежи. Додуше, не говори ни руски, па му то не смета да Путину запева Каљинку. Могао је за ову прилику да увежба бар рефрене на енглеском, остало се ионако мрмља. Али, није ту проблем. Дачић је очигледно задужен за други стуб наше спољне политике па би важном госту из Америке било непријатно. Е сад, остаје за упит ко ће да отпева неку кинеску, с обзиром на то да политика неутралности то налаже. Али сад стварно без икаквог цинизма – изгледним кандидатом чини се сам председник Вучић који већ има искуства са читањем кинеских реченица.
Гренел је сувише искусан да не примети да је репертоар удворички и унапред исписан на кафанској салвети, али зна да су Трампови мали успеси мера великог Вучићевог понижења, оличеног у пристајању и на оно што од њега није ни тражено
Додуше, морао би да пева гледајући у неког студијског „идиота“, и уз чудан изговор, али брат Си то сигурно не би замерио. Важно је да је од срца.
Невоља је што је Гренел сувише искусан дипломата да не примети да је репертоар удворички и унапред исписан на кафанској салвети, па отуда поручује како је провео „луду ноћ у Београду“и подругљиво констатује како Срби певају о Алабами и Западној Вирџинији. И све ово никакве везе нема с Гренелом, просто ствари стоје тако да су Трампови мали успеси, попут оног вашингтонског, мера великог Вучићевог понижења, оличеног у пристајању и на оно што од њега није ни тражено.
А свакако нико није тражио да се Газиводе преименују у „Језеро Трамп“, са чим су, опет према Гренеловим речима, сагласни и Србија и Косово. А где је језеро ту је и Трампов мост. Е сад, Аца Србин то види као људску реакцију и поручује да је „народ то чуо од представника – убијте ме сад да ли су то били Американци или неко од наших, немам појма“. И још вели да Срби на Косову воле Доналда Трампа и да су транспаренте правили и качили сами грађани: „Како то неко не може да разуме, они су највеће муке преживели у време неких претходних америчких администрација.“Баш као што су спонтано у телефон његове екселенције Марка Ђурића скандирали – „Ацо, Србине“. Или како ће, може бити, сутра самоиницијативно организовати референдум да се север Косова назове Северно Трампово.
А кад смо већ код љубавних прича, можда Трамп ипак није заборавио да је Вучић уочи америчких избора 2016. подржао Хилари Клинтон, уз образложење да то чини „зато што је паметан“и похитао да говори на годишњој конференцији Фондације Клинтонових, стављајући на коцку положај читаве државе. Исте оне администрације под којом су косовски Срби преживели највеће муке. У реду, ајмо мало разумевања, можда је само желео да избегне да га Хилари натера да у уџбенике историје лично напише поглавље о Милосрдном анђелу.
Све ово нас доводи до реалне могућности да на америчким изборима победи Џо Бајден. Шта ће се онда десити? Ко ће бити задужен да отпева Хендриксову Hey Joe? Марко Ђурић, будући амбасадор у Вашингтону? А можда ће Вучић с Бајденом прошетати Клинтоновим булеваром у Приштини или бутику који се зове Хилари Клинтон, опет у Приштини, уручити ваучер на неодређену суму Џил Бајден, могуће будућој првој дами Америке. Само да ту одећу не плате грађани Србије, јер она није из фундуса. Разуме се, зато што је паметан. Како год да се заврши ово с америчким изборима, Вучићу је после Вашингтона ваљда јасно да више неће моћи заједно и Зорана и Дачић, и Бриселски споразум и Косово, и Боцан-Харченко и Гренел, и Хуавеј и Епл, и Пинк и Н1, и Амфилохије и Иринеј, и Кривокапић и Додик...
Зато што је паметан.