Србија има потенцијал за масовни отпор

НЕБОЈША ВЛАДИСАВЉЕВИЋ

Пети октобар је показао да су ауторитарни режими крти и нестабилни. Огромна је разлика између појединих недемократских пракси у време ДОС-а и систематског урушавања демократских установа под капом прерушених радикала

Пети октобар је показао да су ауторитарни режими крти и нестабилни. Огромна је разлика између појединих недемократских пракси у време ДОС-а и систематског урушавања демократских установа под капом прерушених радикала. Извршна власт је до 2012. повремено ометала рад Скупштине, правосуђа и контролних органа, а након тога их темељно урушава

Када су, прошле године, на деветнаесту годишњицу 5. октобра, млади социјалисти победнички донели „украдену фотељу“у зграду Скупштине Србије, учинило се да је процес обесмишљавања свега што је везано за некада глорификовани дан стигао до самог краја: прича о масовној борби за демократију у званичном јавном говору потпуно је претворена у причу о „пучу финансираном споља“, све уз „пљачку“и „паљење државних институција“. Годину дана касније, још једном се показало да краја (као ни дна) нема - двадесету годишњицу некадашњег „празника демократије“дочекујемо у земљи са, суштински, једнопартијским системом, којој, како нам је демонстрирано током последња три месеца, Скупштина и влада нису чак ни потребне. Зато је Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука и аутор студије Успон и пад демократије после Петог октобра прави саговорник за причу о томе шта нам се десило током последње две деценије. И да ли су баш у праву они који верују да смо имали само привремени отклон од континуитета ауторитаризма, чему тешко да се можемо надати поново. Или неке наде, ипак, има?

Да ли је чињеница да живимо у земљи са, суштински, једнопартијским парламентом, обесмислила питање „шта је остало од Петог октобра“?

Парламент без опозиције је само врх леденог брега ауторитаризма у

последњих 4-5 година. Сада имамо ауторитарне изборе, систематско гажење медијских слобода, масовне злоупотребе власти у партијске сврхе и против опозиције, свеприсутну глорификацију вође, као и екстремну корупцију, баш као и деведесетих. Од почетка епидемије вируса корона на делу је и повратак репресије по моделу Милошевићевог режима. Није реч само о систематској злоупотреби противепидемијских мера ради промоције власти и против њених критичара, чак и по цену повећања броја заражених и преминулих, већ и о гушењу легитимних протеста грађана силом, као у Белорусији.

Управо ескалација репресије актуелизује искуство отпора ауторитаризму од пре две деценије. Пети октобар нам сугерише да су такви лични режими крти и нестабилни, упркос заглушујућим медијским кампањама које их представљају монолитним, стабилним и успешним. Говори и да овде постоји потенцијал за масовни отпор недемократској власти. Петооктобарске демонстрације биле су само врхунац великих таласа мобилизације демократских снага против ауторитаризма у више наврата током деведесетих, које су изузетак међу бившим социјалистичким државама, а реткост и у глобалним размерама. Масовни недељни протести више десетина хиљада грађана широм земље у првој половини прошле године сведоче да тај потенцијал наше демократске јавности и даље постоји.

Ипак, поново се цитира изјава Дарка Глишића од пре две године да је демократија „наметнута споља“и опет се доводи у питање потреба грађана Србије да живе у демократском уређењу...

Пети октобар улази у ред ретких демократских револуција – обарања недемократске власти масовном ненасилном мобилизацијом грађана ради демократизације. Револуционарна промена власти је била чврсто омеђена савезним и локалним изборима у септембру и републичким изборима у децембру. Велика победа на септембарским изборима је обезбедила демократски легитимитет ДОС-у и делегитимисала Милошевићев режим. Грађани су затим на масовним протестима бранили победу демократске опозиције од изборне крађе, а репресија власти је изазвала слом режима. Упркос томе, ДОС је мирно преузео власт водећи рачуна о уставном континуитету и расписао републичке изборе, практично прве демократске изборе после Другог светског рата. Истовремено, радикалним променама спољне и унутрашње политике, укључујући и излазак из међународне изолације, стварани су дугорочни услови за демократизацију.

Како младим људима, навиклим на негативне приче о „досманлијама“и о „жутим лоповима“, објаснити да је после Петог октобра наступио период успона демократије?

После Петог октобра политички живот се одвијао на начин примерен