На потезу је Вучић

БОРБА ЗА ПЕЧАТ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

Можда је то, с обзиром на стање у Србији, заиста најбољи начин да се обележи 20 година од Петог октобра: Александар Вучић, тада срушени Милошевићев министар информисања, сада је добио (и) прилику да одлучи о судбини Демократске странке, главног стожера некадашње „демократске револуције“.

Јер, ко год да у наредном периоду буде на челу Министарства за државну управу, надлежног да одлучи да ли ће као председника ДС-а регистровати Зорана Лутовца или Бранислава Лечића, биће под Вучићевом командом и одлуку о његовом архинепријатељу неће моћи да донесе сам.

Има оних који верују да, након промоције коју је „побуњеничка струја ДС-а“добила од провладиних медија, процес регистрације Лечића као новог лидера демократа неће бити лак, јер би то било схваћено као доказ Лутовчеве тврдње да су „фалсификовани избори са фалсификованим печатом“спроведени у режији и интересу власти. А незгодна је и његова најава „тражења правде пред међународним институцијама“.

Према другој теорији, Вучић већ има довољно разлога да се радује резултату мучног сукоба у ДС-у, па га наставак драме чак и не интересује. Јер, сукоб два дела ДС-а обиловао је недоличним сценама, погодним само за даљу маргинализацију странке - о чијој „снази“најбоље

говори тврдња самог Лечића да је „на изборима могао да гласа свако ко се осећа демократом, а да је чланарину пред изборе платило 4.300 чланова“. Поређења ради, за регистрацију странке потребно је 10.000 потписа. О потенцијалу за борбу против странке са 700.000 чланова, да и не говоримо.

А све је могло бити другачије да је ванредна скупштина ДС организована на самом почетку сукоба – за шта Лутовац није имао неопходну далековидост, док је „побуњеницима“недостајала снага.