Без новог декана уз помоћ пријатеља

НАСИЉЕ ПАРТИЈСКИХ МОЋНИКА НА ФИЛОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ

Намери в. д. деканског колегијума Филолошког факултета у Београду да по сваку цену, па и ону формално-правну, спречи избор новог декана прикључила се и Просветна инспекција Министарства просвете која је наложила обустављање процеса избора новог декана

Два и по месеца након што је некадашња в. д. деканa Филолошког факултета у Београду Љиљана Марковић поднела оставку због изречене јавне опомене Етичког одбора Универзитета у Београду, она није постала специјална саветница министра просвете Младена Шарчевића, макар на основу информација са сајта Mинистарства, већ је наставила каријеру редовног професора на катедри за јапански језик. На терет јој се штошта стављало – између осталог гомилање функција, присвајање туђег интелектуалног рада, плагирање и аутоплагирање, фантомске библиографске одреднице због којих је библиографију уклонила са сајта факултета, те давање вишемилионских годишњих прихода неколицини блиских сарадника. Међутим, престижна високошколска установа и даље не успева да нађе модус нормалног функционисања.

Током протеклих неколико седмица, Наставно-научно веће факултета је тајним гласањем на којем је учествовало скоро 90 одсто његових чланова успело да оформи бројне комисије и тела од којих су нека на формирање чекала и по неколико година. Јавности вероватно најзанимљивији је Етички одбор, без чијег је рада немогуће испитати нагомилане оптужбе за плагирање. Круна тог напора било је гласање о кандидату за декана заказано за 17. септембар, али је три дана пред седницу привремена управа факултета на челу с актуелном в. д. декана Анђелком Митровић, иначе блиском сарадницом Љиљане Марковић, седницу одложила за 21. септембар. У међувремену је Просветна инспекција Министарства просвете, науке и технолошког развоја обавила ванредни инспекцијски надзор

и наложила да се поступак избора декана обустави због неусаглашености Статута Филолошког факултета са Законом о високом образовању који је донет пре три године.

Према образложењу в. д. деканског колегијума, реч је о процесу који је започет приликом инспекцијског надзора из децембра прошле године. Саопштење је садржало и оптужбу да „мањинска, али гласна и агресивна страна“наставног кадра уноси раздор унутар самог факултета својим обраћањима ректорату, ресорном министарству и медијима. По обустављању избора декана, инспекција је за усвајање новог Статута (постојећи је из 2006. године, с одређеним дорадама из 2013. године) дала рок од петнаест дана.

Случајно или не, дакле, инспекција је дугогодишњи проблем неусаглашености Статута одлучила да реши баш у тренутку када је требало да буде изабран нови главни руководилац факултета. Симптоматично је да је иста та инспекција у решењу из

Ваља подсетити да је Љиљана Марковић истовремено била деканка Филолошког факултета и посланица СНС-а у Скупштини града Београда, иако Статут УБ стриктно забрањује да декани обављају политичке функције

децембра 2019. била наложила да се избор за декана тада одржи. Прописи се у међувремену нису променили. У том, претходном решењу, усвајање Статута и избор декана нису били каузално повезани и није јасно шта се то у међувремену променило. Осим актера, пошто је у децембру 2019. главна кандидаткиња била управо Љиљана Марковић.

На питање по ком је основу било могуће у непуних годину дана и дозволити и обуставити избор декана, из Министарства просвете су одговорили следеће:

„Како је у време вршења ванредног инспекцијског надзора (из децембра 2019, прим. аут.) Савет факултета већ донео одлуку да ће проф. др Љиљана Марковић обављати послове декана Филолошког факултета као вршилац дужности, до избора новог декана, да се не би доводио у питање рад установе и њених органа, Наставно-научном већу је наложено да предузме све радње ради доношења одлуке, везано за предлог кандидата за избор декана.“

Како факултет није усагласио статут у предвиђеном року, контролни инспекцијски надзор из септембра ове године наложио је обустављање избора декана. Две ствари остају неспорне – факултет и сад има вршиоца дужности декана, инспекција је и даље извршена пред сам избор новог декана, и тешко је отети се утиску произвољности.

Опет, случајно или не, име једне од просветних инспекторки, Катарине Жугић Јовановић, која је вршила функцију шефа Одсека за инспекцијске послове у високошколским установама, већ се помињало у јавности, и то у октобру 2018. године. Тада су отпуштени предавачи из Високе медицинске школе у Ћуприји слали дописе и пријаве на неколико адреса - међу њима је била и инспекторкина - у којима су молили да се реагује на чињеницу да су у Ћуприји једну од неколико плата зарађивали и Александар Мартиновић, Владимир Орлић и Драган Лакетић, високи функционери СНС-а. Према њиховим тадашњим сведочењима, нису добили никакав одговор.

Ваља подсетити да је Љиљана Марковић истовремено била деканка Филолошког факултета и посланица СНС-а у Скупштини града Београда, иако Статут УБ стриктно забрањује да декани обављају политичке функције. Оставку на потоње место је поднела тек након опомене ректорке УБ Иванке Поповић.

Ни саопштење деканског колегијума није прошло без реакције шесторо управника катедара указало је да саопштење четворочланог в. д. деканског колегијума није потписао в. д. продекана за наставу Далибор Соколовић. Подсетио је и да је Просветна инспекција у решењу с краја 2019. године за усаглашавање Статута факултета са Статутом УБ и Законом и избор декана предвидела исти рок од осам дана. Дакле, та два процеса су морала бити обављена такорећи истовремено. Тадашња в. д. декана Љиљана Марковић није формирала Статутарну комисију, упркос жељи доброг дела наставног кадра, па није јасно зашто је овај проблем потегнут баш сад.

Уз то, подсећају потписници, садашњи поступак избора за декана вођен је према свим одредбама Статута факултета, Статута УБ и Закона, и то у договору са самим Ректоратом, који је био предложио управо да се најпре изабере нови декан, да се упоредо с његовим избором усклади Статут, а да се он потом и усвоји.

Напослетку су се осврнули на опаску в. д. деканског колегијума о „мањинској, бучној, агресивној страни“запослених који желе да се избор декана спроведе до краја. Тешко се може говорити о мањинској страни, кажу они, будући да је на недавним изборима за комисије и тела Филолошког факултета добила 38 од 42 одбора.

Иначе, међу потписницима је и „спорни“Далибор Соколовић, иначе шеф Катедре за славистику. Уследило је и писмо подршке неколицине професора Филолошког факултета који су професионалним и јавним деловањем оставили дубок траг у српској култури и јавности. Даринка Гортан Премк, Ранко Бугарски, Владета Јанковић, Леон Којен, Драган Стојановић и Ђорђе Трифуновић недвосмислено су ванредни инспекцијски надзор и обустављање процеса избора новог декана довели у везу с деловањем Љиљане Марковић и њених сарадника, подвукавши да је реч о кршењу аутономије универзитета.

Слично размишљају и предавачи са Филозофског факултета окупљени око Иницијативе „Није филозофски ћутати“, који су јавном подршком колегама с Филолошког факултета поздравили и редослед потеза који је био утаначен с ректорком Иванком Поповић, а који је према њиховој процени требало да Филолошки факултет коначно уведе у оквире предвидивог, законитог пословања.

О јасној намери в. д. деканског колегијума да спречи избор новог декана по сваку цену, па и ону формалноправну, сведочи и њихова реакција на несвакидашњу одлуку Савета Филолошког факултета, који је био формиран управо за вакта Љиљане Марковић, да се оглуши о решење Просветне инспекције. Наиме, како једино Савет може да распише конкурс за новог декана, једино он може и да га поништи; када је одлучио да то не уради, в. д. декана Анђелка Митровић је мимо својих овлашћења донела одлуку о привременом обустављању процеса за избор декана, док се Савет не изјасни поново, и, по могућству другачије, што је процедурално гледано једнако вршењу притиска на чланове овог тела. Филолошки факултет, његови студенти и запослени су се тако нашли у папиролошком лимбу опортунизма, као и много пута до сада.

Отуда се велики део запослених био одлучио на протест који се одржао у уторак 29. септембра. Шетњом од Платоа испред Филозофског факултета до Министарства просвете у Немањиној, скренули су пажњу на два главна захтева – да се избор декана доврши по важећим прописима и да Младен Шарчевић разреши Љиљану Марковић функције специјалне саветнице, ако је уопште обавља. Напомињу да су спремни на драстичније кораке уколико реакција из Немањине изостане.

Случајно или не, дакле, инспекција је дугогодишњи проблем неусаглашености Статута одлучила да реши баш у тренутку када је требало да буде изабран нови главни руководилац факултета