Рачунаљка у нереферентним рукама
УПРАВЉАЊЕ ЕПИДЕМИЈОМ
НИН је само имао намеру да искористи своју праву надлежност, „рад у корист грађана и независни надзор власти“, да би у „недостатку дигитализације у здравству“, на коју се вајка техничка премијерка, прикупио валидне податке који би можда могли да помогну појединим лекарима у Кризном штабу
Након шест месеци отимања медијског простора, упадања у реч свима и појашњењима шта је колега (најчешће др Кон) хтео да каже, догодило се чудо - др Дарија Кисић Тепавчевић је добровољно говорницу препустила неком другом. Било је сасвим довољно да новинарка Н1 затражи коментар о подацима до којих је дошао НИН а који показују веће бројке од оних које званично саопштава „Батут“, па да заменица директора „Батута“процени како је покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић права адреса за одговор. Није да је баш на извору информација, нити му је радно место близу институције која је „изгубила“више од 6.500 ковид позитивних пацијената само у јулу, али седи у тзв. Кризном штабу и управља Војводином, из које укупан број заражених није „процурио“још од 20. јула, што га чини и те како „референтним“за сакривање података.
Показало се – сјајна процена др Кисић. Гојковић нас је хитро отписао тврдњом да НИН није „референтна институција“и тако избацио из игре да будемо следећи који ће се поиграти са становништвом и прописати нови пакет епидемиолошких мера. Добро, није то ни био план када смо
податке затражили од надлежних институција, свесни да за тако нешто не бисмо имали ишта већи легитимитет од правно непостојећег и по актуелним законима ове земље ненадлежног тела које је оформљено на непостојећој седници Владе и названо „Кризни штаб“. Или, како то појашњава Весна Ракић Водинелић, тела „које може да ради шта му падне на памет, а нико не мора да га слуша“.
Не, НИН је пре имао намеру да искористи своју праву надлежност („рад у корист грађана и независни надзор власти“, како каже Википедија о улози медија) да би у „недостатку дигитализације у здравству“, на коју се вајка техничка премијерка, прикупио валидне податке који би можда могли да помогну појединим лекарима у Кризном штабу. Ипак је помало мучна ситуација у којој нам је још пре три месеца др Срђа Јанковић обећао проверу дуплих уноса у базу података, а др Кон најавио ревизију статистике, да би резултат свега био велико ништа. И још мучнија да нам мере прописују људи који имају увид само у „упристојене“цифре које им неко гурне у руке уочи сусрета са новинарима.
Због њихове необавештености већ смо имали довољно штете. Некако им се омакло да нам усред епидемије у трајању од три дана забрањују и да избацујемо ђубре из стана, иако им се превентива углавном сводила на апеле на хигијену. А то је довело до толиког посттрауматског синдрома да су се и поједини читаоци НИН-а наљутили због објаве бројева до којих смо дошли, оптужујући нас да хоћемо поново да их утамничимо, па су завапили – вратите нам оне „упристојене“бројке Кризног штаба! Баш као што им се омакло да нас недавно „упозоре“да се „вратимо до петка“из земаља у окружењу, јер ће се након тога примењивати мера обавезног надзора. А то је, како објашњава Софија Мандић, правило које по Закону о заразним болестима важи током целе епидемије и односи се на све путнике који долазе из земаља у којима је проглашена епидемија, а „халуцинације Кризног штаба о неким путницима, неким земљама и неком петку од 18 часова су – рецимо то сасвим отворено – тежак безобразлук“.
А када нам већ Кризни штаб има проблем са важећим законима, не би требало и да има са бројкама. Међутим, гледајући оне до којих је дошао НИН, Гојковић је изговорио антологијску реченицу – да „не зна каква је методологија листа НИН“. Ако у Србији постоји 13 референтних завода и три института који прикупљају и обрађују податке у регионима за које су надлежни и ако те податке пошаљу НИН-у (баш као што их шаљу и „Батуту“), онда се ради о најдревнијој методологији – обичном сабирању. А чињеницу да те исте бројке, када стигну до „Батута“и Кризног штаба, на волшебан начин спласну, пре можемо да разумемо ако је уместо методологије као научна метода примењена фразеологија с којом Кризни штаб далеко боље барата.