Није још све завршено

КОШУТЊАК

Грађанима предстоји још много тешке борбе да се кроз правну процедуру укине Одлука о изради плана за комплекс Авала филма јер Град Београд ипак није одбацио пројекат који подразумева сечу шуме у Кошутњаку него га је само одложио

Почетком септембра све новине, телевизије, блогови, сајтови, портали и други преносиоци информација обавестили су заинтересовану јавност да кошутњачка шума неће бити уништена. „Град Београд је одбацио пројекат и неће бити сече 20 хектара шуме у Кошутњаку“пише Курир. Градски урбаниста Марко Стојчић рекао је на РТС-у да „неће бити сече шуме на Кошутњаку“. „Нема сече шуме на Кошутњаку (јер је) Град одбацио пројекат“стоји на Б92. Енергетски портал саопштава да је „одлучено да неће бити сече шуме на Кошутњаку“јер „Град неће дозволити сечу шуме на Кошутњаку“и тако даље. Велика стрепња коју су имали Београђани да би ипак неко могао да буде алав на пару и посече 20 хектара како би чешка фирма Себре изградила 600.000 квадрата зграда и то продала ради профита, овиме је, рекло би се, уклоњена. Стојчић, градоначелник Радојичић и његов заменик Весић, говорили су грађанима још у августу да сече шуме на Кошутњаку неће бити. Градски урбаниста је још и упозоравао грађане да не наседају на „јефтине политичке трикове“опозиције, како преноси Данас 30. јула. Људима из градске управе тада је мало ко веровао, а ево показало се да је Град Београд одбацио

пројекат сумњивог еколошког морала који је био на раном јавном увиду од 29. јуна до 13. јула 2020. Кажете лепо, а да ли је одбацио?

Све што су пренела бројна гласила, заснива се на закључку Комисије за планове Скупштине града Београда

„да се неће спроводити даље активности везане за план детаљне регулације Кошутњака“. Другачије формулисано, Комисија за планове је преко Стојчића написала обрађивачу да више не ради на овом документу. РТС је 4. септембра известио да „према (Стојчићевим) речима то аутоматски значи да решење које подразумева сечење шуме на Кошутњаку неће бити усвојено. Додаје да је јединствен став комисије, која има седам чланова, да се неће дозволити сечење и да се неће усвојити одлука која подразумева раскрчивање шуме“. Овде би могли да поставимо више питања. Рецимо, да ли је Комисија за планове која овако енергично стаје у одбрану јавног и природног добра Београда, иста комисија која је 29. јуна пустила у јавност Елаборат за рани јавни увид ПДР „Авала филма“(у коме се предлаже сеча 20 хектара кошутњачке шуме због приватне изградње 600.000 м2), или је можда ту брљотину урадила нека друга комисија? Да ли је Њена екселенција Ивана Хлавсова, амбасадорка Чешке, знала када је позитивно говорила о Себре инвестицији за оживљавање филмске индустрије у Србији – што читамо на РТВ-у који вест доноси 21. јула, према Танјугу – да тај пројекат подразумева и изградњу станова

за 8.000 људи и бројну комерцијалну и другу опрему, што захтева сечу око 20 хектара шуме? Или, могли бисмо да дискутујемо о питању читаоца Новости који се потписује са Палитрекс „А што чешка фирма не проба да у Прагу добије ’план’ да гради 600.000 м2 тако што ће посећи 20 ха градске шуме и парка?“О томе бисмо могли да расправљамо са етичке позиције, имајући у виду општи пословни циљ са сајта Себре: „Наш циљ је да посао увек обављамо поштено, уз осећај одговорности према својој околини, историји, природи и људима...“Али ни о једном од ових питања, а има их још, нећемо расправљати.

Питање о коме ћемо говорити тиче се политичко-управне моћи Комисије за планове Скупштине града Београда. Да ли ова комисија може да заустави израду неког урбанистичког плана, у овом случају Кошутњака? Може, то је недавно учинила и са ПДР-ом Косанчићевог венца због неких проблема са визуелизацијом решења. А сада и са решењем за Кошутњак. А да ли је тиме урбанистичко решење, сумњивих намера, скинуто са нејаких плећа градске власти? Није. Јер, зауставити план не значи и дефинитивно, апсолутно, беспоговорно одустати од њега и потпуно га одбацити. „У овом тренутку правно гледано (план је) заустављен“, каже Стојчић за Б92. Али, додајмо, да 80.000 потписника петиције против уништавања кошутњачке шуме треба да буде свесно да тиме урбанистичко решење правно уопште није одбачено. То вам је као са аутомобилом: једно је да га зауставите док скокнете по коверту, а друго је да га одјавите враћањем регистарских таблица полицијској управи и отерате на отпад јер је постао опасан за вожњу.

Погледајмо сада даље. Урбанистички план Кошутњака није започет на основу записника Комисије за планове, већ на основу Одлуке о изради Плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма“, коју је на основу члана 46 Закона о планирању и грађењу и члана 31 Статута града Београда донела Скупштине града Београда 21. децембра 2017. Та одлука иако децидирано не налаже колико хектара земљишта за које сврхе треба планирати, ипак каже, у члану 4, да је циљ израде плана „мултифункционални градски центар у коме ће бити заступљени садржаји културе, образовања, спорта, комерцијалног пословања, стамбени и остали пратећи садржаји“. Нема помена зеленила, шума, парка, биотопа, фитоценоза, биљних асоцијација, свеколике вегетације и других зелених појмова. Ту одлуку је потписао председник Скупштине града Никола Никодијевић, али је он није израдио, а није ни неко скупштинско тело.

Ближимо се открићу. Одлуку о изради ПДР комплекса „Авала филм“, ценећи према сајту Градска власт – Градска управа – Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, могао је да састави само Секретаријат јер он „обавља изворне послове који се односе на разматрање иницијативе за израду планских докумената, припремање одлуке о изради докумената...“и тако даље. Обратили сте пажњу на речи „припремање одлуке“. Добро је да знамо из које кухиње је потекла Одлука која ће довести до летњег узбуњивања грађана. Из Секретаријата. Значи, у њему је написан тај несрећни члан 4. Ипак, администрација и политика нису тако једноставне ствари. Одлуку нису могли да напишу чиновници Одељења за урбанистичко планирање које овакве послове ради у Секретаријату. Они су могли само да јој дају техничко-правни капутић, а оно што је у њега било умотано настало је у другим собама. Припремање Одлуке није једноставан посао. Не, овоме су морали да претходе разговори врхова градских власти и потенцијалног инвеститора, а који су вероватно имали неформални карактер. Записници и писма сигурно негде постоје.

Термин „неформално“не треба никога да узнемири. У многим земљама света са развијеним системом планирања оваква пракса постоји и она је без обзира на то што је неформална ипак легитимна. Овај поступак, енглеског назива bottomup, сматра се пожељним јер укључује велики број актера ван власти, грађанске групе, иницијаторе, људе од маште, а акције обогаћују град новим амбијентима, садржајима, најзад физичким структурама. Али све то може једино ако није супротно јавном интересу и ако није на рачун пореских прихода од грађана. Ево анегдоте: у великом граду у Аустралији човеку умре тата. Човек пожели да у знак сећања подигне нешто велико и лепо. Оде у општину и каже како стоји ствар и да би он да изгради облакодер од сто спратова. Они му кажу да дође идуће недеље и да ће дотле имати одговор. Дође човек и ови му објасне: може да подигне за успомену на тату само педесет спратова јер то не ремети панораму града, а панорама града је највеће јавно градско добро, а да за новац од других педесет спратова може да обнови читав околни кварт јер је он ионако пропао, што је исто тако успомена на покојника. И тако се човек својим парама одужио тати, а градска власт тог града је сачувала градско јавно добро.

Да ли је то учињено и у случају Кошутњака и зоне Авала филма? Апсолутно не. Одлука о изради плана је тако срочена да је просто нудила, мамила, на уништавање јавног добра. Иницијално непочинство је у самој Одлуци, а сва остала дешавања – укључујући и записнике комисије, и новинска препуцавања и Елаборат за рани јавни увид су само логични наставци. Комисија није предложила Скупштини да Одлуку, а тиме и урбанистичко решење одбаци, тако да Скупштина ово није одбацила, значи, претња сече шуме у Кошутњаку и даље постоји. Стојчићев потпис није јачи од Никодијевићевог. У праву је онај грађанин, од оних 80.000, који каже да је закључак Комисије за планове „само пола победе, да предстоји још много тешке борбе да се кроз правно коректну процедуру укине Одлука о изради плана за комплекс Авала филма, тиме и било какав штетан пројекат.“Тек тада се може рећи да „нема сече шуме на Кошутњаку јер је Град одбацио пројекат“. Друго полувреме долази, екипа од 80.000 треба да је спремна.

Иницијално непочинство је у самој Одлуци. Комисија није предложила Скупштини да Одлуку, а тиме и урбанистичко решење одбаци, тако да Скупштина ово није одбацила, значи, претња сече шуме у Кошутњаку и даље постоји