Опрано 2.000 милијарди долара прљавог новца
ПРОЦУРИЛИ ДОКУМЕНТИ АМЕРИЧКОГ ТРЕЗОРА
Више од 2.000 поверљивих извештаја који су процурили из одељења америчког Трезора које се бави спречавањем финансијског криминала, сведочи о размерама глобалних токова „прљавог“новца, али и открива да банке свесно пуштају да тај новац тече широм света. У тим извештајима помињу се и компаније и појединци из Србије
За претходних осамнаест година банке су откриле више од 2.000 милијарди долара сумњивих
новчаних трансакција, показују документа из пројекта FinCEN досијеи. Овај новац слале су разне фирме укључене у корупцију, тајкуни и криминалци. Сумњива плаћања одељењу америчког
Трезора које се бави спречавањем финансијског криминала (FinCEN) пријавиле су банке, упозоравајући на могуће прање новца, плаћање мита или неки други криминал, али су ипак одлучиле
да тај новац пропусте кроз своје рачуне. Ово знамо захваљујући глобалном пројекту FinCEN досијеи који су предводили амерички BuzzFeed news, Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ICIJ), уз учешће више од 400 новинара из 108 редакција у 88 држава, укључујући КРИК у Србији. У питању је једно од највећих цурења података у историји.
BuzzFeed news који је дошао до ових извештаја није открио ко је узбуњивач који је изнео податке из америчког Трезора. У октобру 2018, међутим, ухапшена је Натали Едвардс, запослена у FinCEN-у и у јануару ове године признала је да је прекршила закон тако што је учинила јавним извештаје о сумњивим трансакцијама. Њен адвокат је тада изјавио да је Едвардс то учинила јер је сматрала да се владине агенције нису на прави начин бавиле битним стварима. „Отишла је у медије и рекла: `Ако не могу да верујем да ће ово да реше владини службеници, мислим да могу да верујем медијима да ће то да ураде и да скрену пажњу америчког народа`“, препричао је адвокат њене речи. Едвардсовој ће бити изречена пресуда у октобру.
Оно што је занимљиво јесте да извештаји који су стигли до новинара представљају само 0,02 одсто извештаја о сумњивим активностима које су банке у том периоду послале FinCEN-у, тако да је већ вртоглава бројка од 2.000 милијарди сумњивих долара много већа. Процурила документа потврдила су оно о чему се писало и раније - да велике светске банке нису гадљиве на прљав новац. Банке јесу пријављивале америчким властима сумњиве трансакције које њихови клијенти шаљу широм света, али су, ипак, одлучиле да овај новац пусте да прође кроз рачуне отворене код њих како не би остале без великих провизија. Велике банке - Џеј Пи Морган, HSBC, Стандард Чартеред, Дојче банка и Њујорк Мелон – нису зауставиле трансакције криминалаца, олигарха и корумпираних политичара, иако су их раније америчке власти већ казниле због тога што нису зауставиле токове прљавог новца, а неке су и активно учествовале у његовом прању.
У Естонији 2017. полиција је започела истрагу пословања тамошњег огранка Данске банке за коју се сумња да је опрала две милијарде долара, што је један од највећих случајева прања новца у историји. Службеници ове банке, њих 11 који су под истрагом, свесно су помагали клијентима да перу новац, а заузврат су добили вредне поклоне – скупоцене сатове, некретнине и златне плочице из Швајцарске. Преко ове банке пословала је и једна фирма у власништву српског држављанина, за коју се сумња да је опрала два милиона евра.
Открића FinCEN досијеа јако су погодила банке које се помињу у овим документима, јер су њихове акције нагло пале након првих објављених прича, а доста се сазнало и о неким њиховим клијентима. Близак пријатељ руског председника Владимира Путина, Аркадиј Ротенберг, након што је стављен под америчке санкције, пребацио је десетине милиона фунти преко рачуна своје компаније у британској Берклиз банци, о чему је писао Би-Би-Си. Новинарска мрежа OCCRP открила је детаље прања новца чувеног турско-иранског трговца златом Резе Зараба, који је у име иранске владе обављао трансакције које се мере милијардама долара, док је ICIJ открио како је украјински тајкун Игор Коломојски преко Дојче банке пребацио 750 милиона долара у Америку.
У овим фајловима новинари КРИКа пронашли су и неке случајеве из Србије. FinCEN досијеи су показали да у глади за страним инвестицијама, власти Србије не бирају са ким ће лећи у кревет. Испоставило се да прави власник фабрике чарапа Real Knitting из Гајдобре код Бачке Паланке није из Италије, већ офшор компанија Алфа ритејл група из Хонгконга, иза које стоји јерменски бизнисмен Корјун Чилингарјан. Његова хонгконшка фирма је претходних година пребацивала велике суме новца у Србију, а затим их враћала на свој
рачун у Сингапуру. Једну од тих уплата од скоро 1,2 милиона долара српској фабрици чарапа, банка Њујорк Мелон означила је као могуће прање новца и пријавила је америчком Трезору. У Србији овај инвеститор, међутим, ужива велику подршку Владе и од 2011, када је фабрика отворена, од државе је добио скоро два милиона евра, укључујући и 1,4 хектара државног земљишта. Субвенције су им током тих година додељивали министри Небојша Ћирић, Млађан Динкић и Жељко Сертић, који су за КРИК рекли да није било на њима да се баве пореклом новца, а Сертић је нагласио и да је „немогуће да је тад фирма била под сумњом (за прање новца)“.
У чак три извештаја америчког Трезора помиње се међународни рударски конгломерат Минеко, који води бизнисмен српског порекла. Та компанија управља са пет рудника у Србији и БиХ, има топионицу олова у Русији и укључена је у међународну трговину металима у Лондону и Швајцарској. Матична фирма Минеко Инвестментс са Кипра има годишњи промет већи од 200 милиона долара. Оснивач групе Димитрије Мики Аксентијевић, син бившег директора једне од Генексових компанија, осуђен је у Румунији јер је подмитио тамошњег судију како би Минеко победио у спору око имовине једног банкротираног рудника. Тренутно је бегунац од правде, а власништво компаније је прешло на Синишу Богићевића, бизнисмена српског порекла са пребивалиштем у Русији. И у Србији је полиција својевремено ухапсила два директора Минека због сумње да су испод цене купили зграду Навипа и тако ту фирму оштетили за два милиона евра. После писања новинарске мреже OCCRP британска Берклиз банка пронашла је 99 сумњивих трансакција, вредних више од 15 милиона долара, за неке проценила да „потенцијално представљају приходе од мита и корупције“и због тога затворила рачун ове компаније и поднела извештај одељењу америчког Трезора које се бави сузбијањем финансијског криминала. Истој институцији обратила се и америчка Њујорк Мелон банка, која је пријавила милионске уплате Минека руднику Трепча на Косову. У изјави за КРИК из компаније Минеко су навели да јесте „прекинута сарадња са Берклиз банком“, али да немају сазнања о томе да су поменуте стране банке пријављивале њихове трансакције као сумњиве.
У октобру 2018. ухапшена је Натали Едвардс, запослена у и у јануару ове године признала је да је прекршила закон тако што је учинила јавним извештаје о сумњивим трансакцијама. Едвардсовој ће пресуда бити изречена наредних дана