Иван Клајн
ЈЕЗИК Гаучоси у кимонима
Мој познаник Огњен Калајић, нумизматичар, каже ми да има много недоумица око имена појединих европских валута. Његово прво питање односи се на евро. „Ако се завршава на -о“, каже, „зар не би требало да буде средњег рода и да има множину евра, а не еври?“
Многе новије позајмљенице тешко се или никако не уклапају у наш падежни систем. Називи новчаних јединица обично су мушког рода, неки и женског (као лире, фунте и сл.), а ниједан није средњег рода. Већи је проблем што би генитив множине морао да има непостојано а, „евара“(као у добара, једара, јутара), али сви ћемо рећи, на пример, хиљаду евра, никако „евара“. Што се тиче множине, неке позајмљенице из италијанског остају у мушком роду и у једнини и у множини (папарацо – папараци, студио – студији), док оне из француског задржавају дуго „о“(наглашено у изворном језику) и додају „и“, као нивои, бирои, решои, трикои. Именице гето, торпедо, кимоно углавном су мушког рода у једнини, а у множини средњег (гета, торпеда, кимона), с тим што Шипкин Правописни речник допушта и кимони (м).
Неке именице задржавају и страни наставак за множину, као фото – фотоси (што се често преноси и у једнину, „фотос“), или из шпанског гаучо – гаучоси (обичније него гаучи), кабаљеро – кабаљероси. За ласо речници дају средњи род и множину ласа, али мени се чини да је, кад сам у давно доба свог детињства читао каубојске романе, неки Џон или Текс витлао свој ласо и говорио да нам треба „још ласоа“. За ресто (остатак, кусур) Матичин речник каже да је „обично непроменљиво“, дакле нема множину. Скраћени аутомобил код нас у множини мења род из мушког у средњи (мој ауто, њихова аута), док хрватски граматичари траже да и у множини буде аути.
Највише термина на „мушко -о“имају музичари, са својим чембалима, виолончелима, темпима, солима, скерцима, капричима, болерима, алегрима,
вибратима, пијанисимима, и да даље не набрајам. Виолончело је по речницима средњег рода (можда и због скраћеног синонима чело), али се неретко чује и у мушком, као у изворном италијанском. Остале поменуте именице су у једнини мушког рода, а у множини се колебају између мушког и средњег (било би готово немогуће направити множину мушког рода од дуо или фламенко).
Добро – каже ми Огњен – али шта је са свим осталим валутама које сам поменуо? Ух... Мораће да причекају следећи број.