Тајна (не)успеха

радови у Улици 27. марта. Уместо да све то време користи за радове у Београду и за реализацију нових спектакуларних идеја, он их троши на безвезњака као што је Ивановић. И зато Београд данас изгледа како изгледа. Изгледа супер, да не схватите погрешно, али могао би да изгледа још више супер! Могао би да изгледа најбоље на свету!

Или погледајте рецимо Марка Ђурића, нашу будућу екселенцију. Уместо да време користи конструктивно, да мути воду Албанцима или да учи о Америци, у коју ће се ускоро преселити, он мора да одговара на глупости из бесмислених квазихумористичких емисија и на мимове са интернета. До сада је могао да научи напамет свих 50 америчких држава, можда чак и њихове главне градове, али је морао да одговара на нападе беспризорних Ђиласових подгузних мува.

Председник Србије Александар Вучић није био у ништа бољој позицији. Морао је да брани и Телеком и себе и свог брата и Ану Брнабић и њеног брата, уместо да то време користи за повећање БДП-а и економске моћи Србије и генерално повећање наше супериорности у односу на цео свет, а посебно у односу на Хрвате, Албанце и одскора Црногорце.

Дакле, то што нам је просечна плата достигла 510 евра jeсте лепо, али могла је да буде и већа, можда чак и 513, да сви ови издајници и непријатељи напретка Србије нису одузимали драгоцено време онима којима је напредак Србије у срцу. Питате ме зашто смо тек сада достигли плату од 510 евра, а требало је још пре неколико година? Извините, јесте ли ви из НИН-а? Јесте? Е, па, баш због таквих питања и нисмо раније достигли ових 510 евра, а сад нећемо ни оних 513, јер опет морам да одговорим на ваше малициозно питање. Спремите се, почињем.

Србија је најуспешнија само у Европи, а била би најбоља у свету само да Вучић није морао да брани и Телеком, и себе, и свог брата, и Ану Брнабић и њеног брата, уместо да то време користи за повећање БДП-а. А и Весић се протеклих дана више бавио истраживачким активностима него сви таблоиди заједно

Кладим се да у Србији не постоји ниједно насељено место у коме главна улица носи име Маршала Тита! А у Мокри, ево, и дан дањи, главна џада поносно носи Титово име. Више пута сам се питао чиме је то друг Тито задужио Мокранце? Дошао сам до тога да је друг Тито нанео најмање јада овим Сувопланинцима. Никог није послао на Голи оток, никог није стрељао као државног непријатеља, а није било ни суровог отимања стоке и жита. Ни комунистички колхози нису се много огрешили о ову сиротињу. Притом, Мокра је дала једног народног хероја, и то шпанског борца Крсту Тошића.

Ајде да видимо како је то краљ Александар Карађорђевић задужио Мокру! После Великог рата, село је, дословце, ојађено. Солунци су продавали Карађорђеве звезде за џак брашна, други су бежали у Легију странаца, трећи су се враћали са Солунског фронта тешко рањени и то пешице! И онда у Мокри гладовали, гладовали...

Али шта су, уопште, Срби и могли да очекују од краља Александра који је са Николом Пашићем износио сваке године по двадесет тона злата и сребра? И ако је, на крају, Раде Пашић украо бронзану бисту свог оца са гробља и продао је будзашто да подмири коцкарске дугове, нису ли онда комунисти, с правом, говорили о „трулој Југославији“?!

Данас је на делу једна много већа крађа. Потписавши у Вашингтону признање Јерусалима за престоницу Израела, наша држава више не вреди ни пет пара! Србија је у Белој кући постала „резервна израелска држава“, јер ако Јевреји зарате са Иранцима, и то крене по злу, морају негде да беже из „Свете земље“. А куд ћеш лепше од Војводине, Поморавља и Косова? И што Београд не би био „резервни Јерусалим“? О томе постоји и детаљан план Мосада, план „Мојсије“који сам објавио пре двадесетак година.